Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju veliki praznik, koji je duboko ukorenjen u tradiciji i verovanjima naroda. Vi[e u nastavku teksta…..
Praznik, poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek, pada na 11. septembar, i ima poseban značaj u hrišćanskoj tradiciji. Ovaj dan se slavi u sećanje na tragičnu smrt Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvažnijih svetitelja u hrišćanstvu.
- Priča o Svetom Jovanu Krstitelju počinje sa Irodom Antipom, vladarom Galileje i Pereje, koji je odlučio da otera svoju zakonitu ženu i oženi Irodijadu, ženu svog brata Filipa. Ovaj postupak bio je u suprotnosti sa zakonima i običajima tog vremena, a Sveti Jovan nije prećutao ovu nepravdu i javno je osudio Iroda i Irodijadu zbog njihovog bezakonja. Zbog toga je Jovan završio u zatvoru. Na jednoj zabavi, Salomija, ćerka Irodijade, izvodila je ples, a Irod, pod uticajem alkohola, obećao joj da će joj dati bilo šta što zatraži. Na nagovor majke, Salomija je tražila glavu Svetog Jovana Krstitelja na tacni. Irod je, uprkos sumnjama, naredio da Jovan bude pogubljen.
Kada je Jovanova glava doneta pred goste, njegovi učenici su noću uzeli telo svog učitelja i sahranili ga u tišini. Irodijada, želeći da dodatno osramoti Jovanovu smrt, izbola je njegov jezik i zakopala glavu na nečistom mestu. Smrt Svetog Jovana dogodila se pred Pashu, uoči Uskrsa, ali je praznovanje Usekovanja ustanovljeno na 11. septembar, jer je toga dana crkva, koju su podigli car Konstantin i carica Jelena, osvećena na njegovom grobu.
Praznični običaji na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obuhvataju strogi post i molitvu. Na ovaj dan se izbegava bilo kakav rad, kako u domu, tako i van njega. Vernici se okupljaju u crkvama na liturgiji, a običaj nalaže da se postavi potpuni post. Postoji i verovanje da na ovaj dan ne treba jesti ili piti ništa crvene boje, jer simbolizuje prolivenu krv svetitelja.
- U nekim delovima Srbije, posebno u istočnom delu, postoji verovanje da deca ne bi smela jesti crveno voće i povrće, poput paradajza i crvenih jabuka, jer se smatra da bi to moglo izazvati lošu sreću. Takođe, na ovaj dan nije preporučljivo koristiti nož, kako bi se izbegle nesreće. Verovanje kaže da na Usekovanje ne treba jesti iz tanjira ili sa tacne, što je povezano sa nepoštovanjem svetitelja.
Jedno zanimljivo verovanje, koje se praktikuje u istočnoj Srbiji, jeste da je potrebno skinuti crveni končić sa ruke. Prema ovom verovanju, crveni končić donosi sreću dok se nosi, ali ako ostane vezan nakon Usekovanja, može doneti nesreću i “naopako” život.
- Danas je takođe dan kada se obeležava rođenje Patrijarha Pavla, koji je rođen 1914. godine, a preminuo 2009. godine. Patrijarh Pavle je bio voljen i poštovan od strane vernika, a njegov život i rad često se pominju u kontekstu ovog praznika.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja predstavlja jedan od najvažnijih praznika u pravoslavnoj tradiciji, i vernici širom sveta ga obeležavaju sa dubokim poštovanjem, molitvom i postom, čuvajući običaje i verovanja koja prate ovaj značajan dan.
